Обраћање пројектанта и извођача на освећењу темеља Храма Свете Петке у Мочиоцима

with No Comments

Наступ творца идеје, пројектанта, извођача и првог донатора, професора доктора Милана Матовића, дипломираног инжењера грађевинарства, на освећењу темеља храма Свете Петке у селу Мочиоци, црквена општина Брезова, општина Ивањица

Задушнице јесење, 2011. године

Као протомајстор ове светиње поздрављам грађане нашег краја, који су дошли да присуствују рађању још једног православног знака на овим српским просторима. Поздрављам све присутне црквене великодостојнике на челу са господином Хризостомом који нам, чином освећења темеља, даје знак да ово место постаје место поштовања, место покајања и место праштања. Поред темеља манастира Свете Петке који су по предању запалили некадашњи непријатељи наше вере и темеља капелне цркве на гробљу, где почивају наши најмилији, данас добијамо још један темељ над којим се можемо клањати. У овај темељ уградили смо неколико каменова са запаљеног манастира и неколико каменова са темеља капелне цркве и све три светиње повезали у један симбол. Тако се овај темељ рађа на пепелу друга два, као симбол рађања из пепела, неуништивости вере и живота уопште. Овај темељ се подиже и на темењима старе школе, изгореле у пожару, из које су многи наши ђаци прва знања стечена у њој проширивали у другим школама у нашој земљи и иностранству. Ти ђаци, а ја сам један од њих, имају моралну обавезу да на овом месту подигну задужбину и да је предају поколењима која ће овде стицати знања из веронауке, венчавати се, крштавати своју децу и обављати друге православне обичаје.

Градитељи немају право да од народа траже новац за изградњу ове светиње, али немају ни право да одбију оне вернике који желе да дају новчани прилог за њену изградњу, јер га исти дају као део свог бића који желе овде да уграде. Према томе, објекат ће финансирати само они верници који то истински желе и имају прилику да то и учине, при чему немају право прекорити оне вернике који ту могућност немају. Ову светињу могу да граде само градитељи православне вере уз услов да им друге вере нису предмет мржње међу верницима и народима већ предмет узајамног поштовања и уважавања.

Као градитељ неколико српских цркава, међу којима једног од највећих православних храмова на свту, храма Светог Саве на Врачару у Београду, трудићу се да у овај објекат унесем, у малом, елементе цркава које сам градио или у свету видео, да једног дана ,,светла образа“, како то нарoд каже, можемо овде примити и српског патријарха, као што сам некада примао патријарха Германа на Храму светог Саве, а касније патријарха Павла, на том храму и другим светињама које сам пројектовао или градио.

Ма колико ова светиња по својим димензијама изгледала скромно, она ће за нас имати велике димензије. У основи ће имати корисну површину, сто метара квадратних, што је довољно да прими унутра око 200 верника. Имаће централну куполу, са сваке четири стране по два пара лукова, укупно осам, четири стуба носача централне куполе, чије темеље већ препознајете, и четири звоника, за сваку страну света по један. Број ових елемената, без остатака, дељив је са бројем речи у нама познатој реченици Само Слога Србина Спашава.

Гледано са неба конструкција у основи оцртава контуре крстова који грађевини дају православну симболику. Контура светиње у основи има спољашње димензије 12 пута 12 метара, а највиша тачка централне куполе такође достиже коту од 12 метара. И ове димензије без остатка дељиве су са бројем речи у реченици Само Слога Србина Спашава. Потребно је још да нам се само тако и у току изградње стварно догађа. Зато, ако има оних, којима до те слоге није, не треба овде ништа да донирају нити овде долазе.

Имамо донаторе који потичу из ових крајева, а данас живе ван своје домовине, међу којима истичем госпођу Радику Шкару Стаматовић, која живи у Канади, а која је на прву вест да постоји могућност да се у нашем крају изгради православна светиња, без било каквих условљавања, дала највећу донацију, која је била довољна да се изграде ови темељи на којима ћемо наставити даљу изградњу. Надам се да ће бити још таквих донатора и зато данас поздрављамо Радику у далекој Канади, јер она зна за овај чин освећења и преносим вам њене поздраве и жал што из објективних разлога данас није могла да дође. Поздрављам и друге донаторе без обзира на висину њихове донације, јер је свако дао онолико колико може у овом тренутку.

Цена изградње ове светиње биће једнака укупној могућности свих донатора и неће оптерећивати никога ко није у могућности да то учини, нити ће их спречавати да у ову светињу долазе, али ћемо се трудити да све оне за које знамо да могу, подсећати и подстицати да помогну њену изградњу. Ако верници имају могућност, а то не учине, учиниће грех према себи, својој вери и свом народу. Такви грехови се не опраштају нигде, па ни у овој светињи.

Данас, на Задушнице јесење, оставићемо ове темеље да нас сачекају до пролећа када ће их градитељи поново посетити и наставити градњу, а они ће носити терет ради кога су и саграђени, а већ од данас, пошто су освештани, могу примати вернике који ће имати поштовање према њима.

Хвала свима вама који сте, на овај диван јесењи дан, проценили да је данас присуство овом чину Ваш најважнији данашњи задатак а своја осећања уградили сте у ову светињу на дан освећења њених темеља.