МЕСТО ЧИНЕ ПРИРОДА И ЉУДИ

Скоро да нема пута кроз Србију који вас, овако или онако, не води у овај крај југозападне Србије.

Села Пресека, Мочиоци, Катићи и Брезова територијално и географски припадају општини Ивањица, а део су и јединствене црквене општине Брезова.

До тих села воде два магистрална пута, један преко Ариља, а други из правца Гуче, а преко Нове Вароши повезана су са Црном Гором и Јадраном.

Много је разлога да вас пут наведе, или ви наведете пут и посетите овај део Србије. За почетак, природа је у односу на овај крај, била баш широке руке...

Специфичне географске карактеристике, надморска висина, заталасани пропланци, али и густе шуме чине овај крај благотворним и окрепљјујућим местом.

Сва четири села смештена су у подножју планине Мучањ и налазе се на такорећи, идеалним надморским висинама, између 900 м и 1200 м.

Мучањ се својим обронцима уздиже изнад Пресечке реке, Великог Рзава и Грабовице. Највиши врх му је Јеренин град – 1534м. Према народном предању име је добио због тога што се Свети Сава силно намучио док се није попео на њега. Нешто испод самог врха налази се извор Савине воде. Једна од легенди каже да је Свети Сава јако ожеднео пењући се на планину, па се молио да му бог да воде. И вода је потекла. Према народном веровању, вода се овог извора је лековита. Са врха Мучња пуца величанствен поглед на све четири стране света.

У подножју планине, у селу Брезова, на изворишту реке Грабовице налази се Црква Светог Николе, коју мештани још зову Бела црква. Подигнута је првих деценија XVII века, на месту старије цркве. Верује се да је она задужбина Стефана Лазаревића, чији се фреско портрет налази у самој цркви. Радови на археолошком истраживању цркве, али и њеној рестаурацији и конзервацији извођени су више пута и она се данас налази под заштитом државе, као споменик културе од великог значаја.

Према неким подацима, најчистија река у Србији је Велики Рзав. Дугачка је 62 км, а извире баш у подножју Мучња, праве га Пресечка река која извире на обронцима планине Чемернице и Јамчица у селу Мочиоци.

Читав крај познат је и по бројним старим споменицима крајпуташима, које су породице подизале својим војницима који се нису вратили из Балканских ратова и I светског рата. Ти споменици су камени, изрезбарени ликовима војника, а много их је и осликано, и најчешће поред имена имају уклесан и епитаф, који говори о човеку за кога је подигнут.

Здрава планинска клима, извори лековитих вода, бистри потоци са обиљем шума, зеленила и нетакнутом природом, природне знаменитости, споменици културе и историје, чине овај крај заиста изузетним.

Сигурно је и право место за храм великој светитељки Светој Петки.